Вукица Морача: Сада


Где је доброта побегла од људи?

Духовници ни свећу да упале,

Здухаћи дигли руке од свега,

Само греси, ко звери, на сваког навале.

.

Правда се сакрила испод седам мора,

Слобода лебди негде високо.

Може ли реалност бити још гора?

Човеци тумарају у мрклом мраку.

.

Задаци и обавезе су претешки,

Копрцамо се у сопственом незнању.

Ноћу бежимо у слепе снове,

Посрћемо у греху и блату, дању.

Постави коментар