Тама силна

Притиснула Земљу

Ал’ пупољци бијели

Миришу на радост

На бојном пољу

Ко Кошаре некад

Кад божури миришу

На младост

У пољу од трешњиног цвијета

Један хајдук

Своју сабљу оштри

Спреман је за битку

Свих битки

Потез мора бити прецизан

И јак

Погодити у центар

О јуначе не одступај ни метар

И зби се

Ал’ нема крви

А нема ни бола

Само крик свих утвара и звјери

Унутрашњег бића

Распршише се сјенке

Замириса трешња

Хајдук своју сабљу

Опаса за појас

И крену стазом бијелих двора

Пурпурних и седефних зора

О Оче радуј му се….