Драган Симовић: Плаветна горја у даљини сутона (2)


Нека у Дом уђе

Пријатељ ми драг!

*

Далека горја,

У плаветној измаглици

Сутона,

Сневају сетан сан!

*

Духовна Светлост Велике Мааје

Прожима сва бића сушта

У свим световима

*

Из дубине Пра-Суштаства

Извире живот вечан,

Под окриљем Велике Мааје,

Која и у сну сна

Нада мном, гле, бдије!

*

Пра Биће Сушто

.

Јовици Крсмановићу, песнику и сневачу из Ариља,

који и будан снева дивоте звезданих јата.

.

На Сваруновим валима

Звездане тишине

У шутњу упловљава

Пра Биће моје

.

Озарено Пра Свешћу

Мајке од Светлости

.

С ону страну јавног

Појавног и збиљског

И далеко иза

Обзорја збивања

.

Подно Вршачког горја, у сутон вечерњи,

у месецу кад се банатским пољима жита жању, 2011.

Фото: Вршачки брег; Википедија

Постави коментар