Забунцај, да чудо се деси

у немилости дрхтавог језика

.

који би да завара ову

рунолисну сагу

нечим, чему се надати

не умије људско биће.

.

Између двије ноћи је дан,

а између два дана је вјечност.

.

Опери се, моја слико,

моја невољо, мој страху,

опери се мојом сликом,

мојом невољом,

мојим страхом!

Збирка – “Ужарена лаванда“