Не љути се на мене

Што те овако касно зовем

Мисао ми стоји залепљена

На твом осмеху

.

Хтео сам да се

Са тобом смејем

Волео бих то

Ти си одувек у мени као пролеће

.

Сада носим твој лик

Опседнут сам

Твојим осмехом

Кријем то данима

Само ти не знаш то

.

Можда сам погрешио

Што ти нисам одао ту тајну

Могла си да будеш

Моја краљица виолине

Па да ти одсвирам

Пролећну сонату за четири руке

.

Овако и даље си моја тајна

Можда је и боље

Што ми се ниси јавила

Сада је твој осмех

Око моје душе

.

Док не дође пролеће

Моја виолина

Нека буде на своме сталку

Док ти не наручиш песму

Хвала ти за ћутање

Ја ћу твоју тишину сачувати

Љубави моја