Затражићу од тебе само осмех

и руку пружену сунцу.

Даћеш ми један делић сна

доживети огромну духовност,

са тобом желим то,

желим осмехе и потоке речи,

хоћу да се врти клатно

да ме додирујеш и нежно

допушташ очима да те савладају,

одају лаж и примитивно напусте

твоју послушност пуну оптимизма.

.

Ти си добар, ти си благ,

твоје руке траже да се укрсте,

да се споје кризе душевне

и да постане статуа-љубав истрајности

величине да ништа не постане трагично,

дозволи ми да ме грлиш,

да мислиш на мене,

да ломиш ме и стежеш

снагом и емоцијом паука.

.

. М.М: Збирка – “Пут ка Светлости“