Моји последњи сати откуцавају

о древним Идама,

видела сам негде тај покољ и памтим:

један је стајао покрај жртвеника

и записао је,

остали су ратовали почетком године.

Остаје ми још да прибележим о реци

из које може да се пије.

Прићуткујем једино да се десило

насиље на тргу у Антиохији

и да су оне приче после настале:

о обљуби епске певачице

и њеном сину убијеном

што је дирао врбине гранчице.

Сад сам пета о реду

за држање отсечене песникове главе

правим плетенице на њој од своје косе

чекам и остале свештенице

да обаве бајање

и после бдимо песмама истетовиране,

све до једне нас изводе да на дати знак

гледамо у небо где ће лира васкрснути.

.

Х.Ш: “Ритуал детета“