Разговор са сликаром Драганом Подовцем

.

Сањала сам те, цветна Колевко

крај језера како уживаш.

Заклоњена од свих ветрова

од свих намазаних светова.

.

Лако је теби, Тиранко

темељна, чврста, нарцисоидна.

Поваздан себе огледаш

Светом ме водиш о теби да маштам.

.

Отвори широм прозоре,

погледај у води моје лице:

Видећеш да слика лепа није,

видећеш капи, моје жељалице.