Небом земље моје, ветри шапућу.

Облаци бели, као војници постројени,

начуљили уши,  слушају.

.

Одлуке, донела је Земља,

Сунцу их говори.

.

Милост у немилости,

Немилост у помисли,

Родили сузе у њеној утроби.

.

Сине и Кћери Човека,

главу подигни, образом ветар осети,

шапат одгонетни!