Витештво се кроз веке опева

у песмама рода свесрпскога.

Дар витезу од драгог му Бога

да мач кали о муњиног сева.

.

Надмудрио змаја богопомазаник.

Узео му снагу у срце витешко.

Подигао слави витеза памјатник.

Сузи својој није скаменио око.

.

Хлебом и вином реч се осмакала

да „крв бож’ја“ људску би творила.

Скерлетна течност није се жалила.

Ред змајски је крвца ваплотила.

.

Витезе змајске виле крштавале

код записа дрвета дубовог.

По кумству их своме братимиле

уз реч часног завета витешког.

.

Посестриме јунаке обукле

у оклопе од звезданог праха.

Моћима их својим омоћале.

Удахнуле вилинскога даха.

.

Месечина мачеве оштрила

док им сестре све тајне изрекну.

Витешки поклич вила им је дала:

„За крст часни и слободу златну“.

.

Витештво се Косовом узнело

пут небеског војевања свога.

На потомству часно је остало

да јунашно војује за Бога.