Ох, царице вилин вода,

Заплеши свој плес искона.

Скини  безкрај својих  велова,

Додирни усном, крајолик небеског свода!

.

Гле, твоје виле уснуле, овосвета ветар милује.

И лепршају прозирне хаљине

по влатима зелен траве,

и убрза звон срца, округло камење!

.

Ох, царице вилин вода,

Запевај песму искона,

Раскини копрене овосвета,

Разбуди душе пламене!

Фото: Вилин река, сада Нишава; Википедија