Душа ти је на Косову равном,

Испод уснулих Срба закопана,

А срце у Сибиру хладном,

Шаманима сјајним брањена.

 .

Душа плаче, туђин је сад гази,

Безбожници протерују праве,

А срце заледила тама,

Чека повратак древне славе.

 .

Тело ти измучено, болно,

Све су људи разровали ,

И органе и крвоток нафтни,

Танане  ти нерве искидали.

 .

Чему онда да се нада

Људска шака злог јада,

Што нас мати јоште трпи,

Када толико од нас страда?

Фото: Косово поље; Википедија