Месец на небу, ноћас, пуног сјаја

зове, зраке да му дотакнем!

Уплићу се нити око прстију саме,

и клупко меког сребра нараста!

.

Звезде заћутале, рашириле очи,

заборавиле на треперави сјај!

Сестрице миле, запевајте,

гласове у предиво уткајте!

.

Данице, Сунца чуварко,

чувај му сан!

А ти, другарице Зоренице,

најави раздан!

.

Клупко сребра предиво је,

којим  срцем, душом својом

плетем  кошуљу,

на рођењу, јутром Сунцу да дам.

.

И док снено још је,

од зрака његових, златних

вез љубавни на њој да осликам