Крв ми у стиховима тече
свако вече
и пече ме, пече.

.
Често ме прате у сну,
све неки оркестри црни,
и магнетски ме вуку ка дну,
велики падови стрми.

.
Зидам, не знам шта зидам,
а око мене зидови све сами ветрови,
и уместо старе ране да видам,
наилазе нове ране, као отрови.

.
Крв ми кроз стихове тече,
и пече ме, пече,
свако вече.