Напустих облаке

.

Вратих се у тишину

И пробудих  у себи

Усахнуло детињство

Да не будем сама

.

Погледом прошетах

По свету

У којем сусрете

Драге памтим

.

Огледало ми показа очи

У којима је нестала

Светлост

.

У срцу тужна песма

Коју само оно чује

.

Онај за ког сам росу

Са латица цветних

Сакупљала

Да лице уморно мије

.

И за кога сам

Моју љубав

Ветру давала

.

Да је претвара

У сунчев лет

Постаде облак

.

Чекала сам

Чедношћу љубичице

.

Он не дође

Опрости вечности

Што сам сањала

Да љубав постоји.