Милорад Куљић: Племенита искра

Кад тама прекри земљу Србију
ужди се и пламичак радости.
Осија надом будућност светлију
к’о наговештај бож’је милости.
.
Молисмо васкрс витеза српских
које су некад сестриле виле.
Чарасмо магијом песама епских
не бил’ их мајке српске родиле.
.
Понижени и светом згажени
тражисмо новог Краљевић Марка.
Од Бога бејасмо даровани
у лику новог витеза Новака.
.
Све наше ране он рекетом вида.
Племићи белог спорта га мрзе.
Смицалице му чине без стида
док великани за њиме пузе.
.
Инфериорна раса варвара
због непокорја каквим нас држе
изњихала светскога владара
чије им чојство агенде реже.
.
Утамничење и неправда свака
витезу нашем снагу узноси.
Победа нова постаје лака.
Буде се наши утихли поноси.
