Милорад Куљић: Племенита искра


Кад тама прекри земљу Србију

ужди се и пламичак радости.

Осија надом будућност светлију

к’о наговештај бож’је милости.

.

Молисмо васкрс витеза српских

које су некад сестриле виле.

Чарасмо магијом песама епских

не бил’ их мајке српске родиле.

.

Понижени и светом згажени

тражисмо новог Краљевић Марка.

Од Бога бејасмо даровани

у лику новог витеза Новака.

.

Све наше ране он рекетом вида.

Племићи белог спорта га мрзе.

Смицалице му чине без стида

док великани за њиме пузе.

.

Инфериорна раса варвара

због непокорја каквим нас држе

изњихала светскога владара

чије им чојство агенде реже.

.

Утамничење и неправда свака

витезу нашем снагу узноси.

Победа нова постаје лака.

Буде се наши утихли поноси.

Постави коментар