Ми у себи имамо мира и немира.

Питање се намеће – Шта нам више прија?

Пут без циља или поље босиља и смиља?

Можда скривена жеља да нам душа све благосиља?

Куда ми пожелимо, ноге нас воде.

Неко жели пут до пакла,други до слободе.

Оне саме изврше дату команду

и без поговора иду у том смеру,

сад,зависи,хоће ли човек у разврат кренути

или дубоко заронити душом у веру.

Има истине,све је по закону Божијем, у обрнутом смеру.

Дакле, где год ноге да нам крену,

остаће нам траг записан у времену

или заборав наш у безвремену.

На своју штету ил` на радост многих

од срца се Богу молим.

Где год пођем, желим да волим.

.

Помози ми, Господе,

да, ма кога на путу свом сретнем,

засадим зрно љубави чисте

и у живот му радост уплетем;

да напојим милошћу и он огорчен оздрави.

.

Нек све у славу Твоју буде да се не заборави.

Радост да будем многима

и мирис небеским цветним пољима.

.

Тачка која ме спаја и од Господа не раздваја

нек буде у свему.

Све што чиним то је

из љубави према Њему.

Она нема граница нити има цену.

Блистава белина нека буде моја једина

небеска врлина.