Биљана Гавриловић: Арена


Не радуј се прерано

Ниси ме убио

То што ми задрхташе ноге

И падох на колена рањена

Само је звер пробудило у мени.

.

Чујеш ли ту рику лавова

И стампедо слонова

Лепет крила орлова

И јецај давно презрених

Што теби иза леђа пристижу?

.

Твоји здружени ветрови таме

Збрисани биће у трену

Дахом белог анђела

И где ћеш се онда сакрити

Када ти воде запрете?

.

Нојеву барку си спалио

Голуба одавно убио

А све маслине редом побрао

Да се венцем од њих окитиш

Мислећи Цезаром ћеш постати.

.

Не ниси ме убио

Залуд је твоја нада

У овој арени звериња

Још увек су два гладијатора

А само један страда.

слика- Дима Дмитрев-

Постави коментар