Биљана Гавриловић: Арена

Не радуј се прерано
Ниси ме убио
То што ми задрхташе ноге
И падох на колена рањена
Само је звер пробудило у мени.
.
Чујеш ли ту рику лавова
И стампедо слонова
Лепет крила орлова
И јецај давно презрених
Што теби иза леђа пристижу?
.
Твоји здружени ветрови таме
Збрисани биће у трену
Дахом белог анђела
И где ћеш се онда сакрити
Када ти воде запрете?
.
Нојеву барку си спалио
Голуба одавно убио
А све маслине редом побрао
Да се венцем од њих окитиш
Мислећи Цезаром ћеш постати.
.
Не ниси ме убио
Залуд је твоја нада
У овој арени звериња
Још увек су два гладијатора
А само један страда.
слика- Дима Дмитрев-
