Из подмукле ноћи којој нема краја,

отишла бих горе где се мресте звезде,

сву да ме окупају делом свога сјаја,

са њима да будем док небом језде.

.

Ако тражиш оком шта искри по небу,

ја да треперим уз њих што пламте,

можда се тргнеш и осетиш потребу,

да ме потражиш где утрнуо си лампе.

.

Тражи ме тамо где ме нема давно,

обећала јесам да у месту стојим,

побунила се душа и побегла славно,

другарице нове по небу сад бројим.

.

Ипак, пре него први запевају петли,

а сунце обећава опет свога сјаја,

нешто мало горе само теби светли,

она којој ноћи никад немају краја.