Ја

раб Божји

Србин

са проседом брадом

изјављујем драговољно

кроз ланце и жицу

пред сведоцима

Силом, Муком и Неправдом

да сам крив и да признајем кривицу!

.

Крив сам што сам неко

а не нико и нетко

Крив сам што у доба општег србобрста

идем у православну цркву

додуше поретко

и што се крстим овако

с три прста!

.

Крив сам што јесам

а треба да нисам

Крив сам одавно

што стојим усправно

и гледам у небо, уместо у траву

Крив сам што се дрзнух против кривде

крив сам

што опет славим своју крсну славу!

.

Крив сам што пишем и читам ћирилицом

Крив сам што певам, смејем се и псујем

а понекад и лајем

Крив сам и признајем

да не знам што знам и да знам што не знам

.

Крив сам, и да завршим

с највећом кривицом

(пре него што се заценем од смеха),

крив сам тврдоглавац

што сам Православац

и Светосавац и што не верујем

у свети злочин и опроштај греха!

.

Крив сам и грешан

дакле

што постојим

и кад већ постојим и још дрско стојим

што бар не признам да не постојим!

.

Ако то признам

да сачувам главу

изгубићу часни крст и крсну славу

Ако не признам

црно ми се пише

цео свет ће на моју Земљу да кидише

.

Руље бивших људи

лопова и гоља

чопори робота и других монструма

кидисаће на моје воћњаке и поља

и на моју белу кућу поред друма

око које као најлепше одиве

цветају трешње, јабуке и шљиве.

.

Па ево

признајем и то

за спас рода

Ја више не постојим

скините ме с листе

Ја сам од сад само

ваздух, светлост и вода

три елемента која вам користе

А ово што пред вама говори и хода

то је оно што ви од мене створисте!

.

Моја ружна слика

озверена лика

коју умножавате у вечери и јутра

то је слика ваше свести и подсвести

то нисам ја, споља

то сте ви – изнутра!

.

Мој душманине са хиљаду руку

с хиљаду слугу и слушкиња лажи

убрао си ми сунце ко јабуку

и радост чисту ко булка у ражи

Моји ће потомци пити јед и чемер

а твоји већ пију горку медовину

за крвав новац којим пуниш ћемер

распродајући моју ђедовину

Усуд ће ти лудачку кошуљу обући

и тада ће се мало разданити

или ће планета од срамоте пући

и све нас у исти амбис сахранити!

.

Много сте важне

Земљо моја мила

Ти и Твоје сестре

Истина и Правда

чим се на вас дигла оволика сила

чим су на вас зинуле

кривда и неправда.

.

Руље бивших људи

убица и гоља

чопори робота и других монструма

палацају на твоје воћњаке и поља

и на моју белу кућу поред друма

око које као најлепше одиве

цветају липе, јабуке и шљиве.

–

Шта ће овде џихадлије

крсташи, фармери

који Ти черече синове и кћери

Мора да су чуле белосветске банде

да имају златна срца

па их ваде

да их пресаде у сопствене груди

не би ли и они тако били људи.

.

Господо тужиоци

суци и џелати

исписали сте ми своје заповести

по зеницама

најфинијем стаклу

што теже живим, лакше ћу умрети

Зашли сте много у ноћ поодмаклу

али узалуд ћете линчовати

најгостољубивији народ на планети

(због чега ћете горети у паклу)

јер Људско Срце

чудо над чудима

неће да се прими у вашим грудима!

.

Ми се не плашимо смрти

црне вуге

већ ропског живота и болести дуге

Смрт је честа појава међ нама Србима

као што су пролеће, лето, јесен, зима

И није страшнија

поготову дању

од суше, поплаве, земљотреса, мраза

кад је човек сретне на своме имању

окађене душе и светла образа.

.

Злонамерници

сити и манити

све ми забранисте у рођеној кући

ал не може ми нико забранити

да певам и да се смејем умирући

а то се вама више не догађа

ни кад свадбујете

ни кад вам се рађа!

.

Поштедите ме коца и конопца

и разапните ме на врху планина

ко ваши праоци што су мог Праоца

Исуса Христа Назарећанина.

.

Ја ћу да гледам

а ви зажмурите

иначе ће вам се очи распрснути

од сјаја мог лица

Само, пожурите

што пре ме разапнете

пре ћу васкрснути!

Фото: Добрица Ерић, србски песник; Википедија