Пупинови калемови – Михајло Идворски Пупин – Разрадио је нову математичку теорију преноса осцилација кроз жицу, а ти индуктивни калемови у његову част названи су Пупинови калемови чиме је решио проблем повећања домета простирања телефонских струја.
.
Математичка теорија термичких феномена – Милутин Миланковић – „Математичка теорија термичких феномена узрокованих сунчевим зрачењима“.
.
Хидроавион – Огњеслав Костовић Степановић – Један од његових најпознатијих изума је летећи чамац, први хидроавион на свету, који је направио 1911. године . Треба напоменути и да је 1879, тражећи нови материјал за изградњу дирижабла, измислио арборит, по многима први вештачки синтетички материјал, неку врсту шперплоче.
.
Галаксија – кућни рачунар – Воја Антонић -први на територији Југославије конструисао и направио „Галаксију“ – кућни рачунар на принципу самоградње. У лето 1983, читајући литературу о микропроцесорима, Антонић је закључио да примитиван процесор ЦДП 1802 може софтверски да генерише видео-сигнал без помоћног специјалног кола.
.
Бушилица за дубоке бушотине – Љубомир Клерић – после српско-турског рата 1878, као члан екипе рудара ратника, одлази у ослобођене крајеве на геолошка истраживања терена.
.
Јединствен закон силе – Руђер Бошковић – Сматрао је да је елементарна честица без димензија извор силе, а време и простор је, насупрот Њутну, сматрао релативним, па се с правом може назвати претечом Алберта Ајнштајна-оснивач је и Миланске опсерваторије
.
Хидрогенератор – Михаило Петровић Алас – Српски математичар, професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас. Између осталог, његов најзначајнији проналазак је хидрогенератор за који је добио награду 1900. године у Паризу на Светском сајму научних достигнућа.
.
Кочница за возове – Добривоје Божић – Међународној унији железница своје решење кочнице железничких возила пријавио је преко железнице Краљевине Срба Хрвата и Словенаца 1925. године-признат је његов патент система кочења као чувена кочница „Божић”.
.
Машиница за шишање – Никола Бизумић – Лондону где се настанио нашао је финансијере за свој изум, а одмах је никло и неколико фабрика за производњу. Узео је псеудоним Џон Смит да би лакше успео у свету бизниса, а када је умро, његова имовина је процењена на 22 милиона фунти