Волео сам
твоја девичанска јутра
орошена
првим сунчевим зрацима
била си лепа
као недовршени грех
као ноћ
која тражи смирај
у жубору фонтане
обасјане месечином
као тишине
моје успаване улице
која отпраћа задоцнеле кораке
кафанских боема
што призивају некадашње време
и убијају сећања
модрим винским чашама.
.
Моја драга
волео бих те видети
безгрешну
још једном
сакрићу те иза ока
од грешних погледа
да једном заувек дотакнем
твоје топле усне
које су гореле
као Хераклитске ватре
као непресушне реке
као вечна Карма
…јер кад се погасе
светла позорнице
одлази и део Нас…
.
Љубави моја…
осећам да те нисам
посве изгубио
а нити посве сачувао
руке си дала другоме
а моја те душа још грли
нестали су пољупци
нису више у мојем наручју
не слушам више песме
заборављених птица
и звезде се крију
у месечевој сенци
и твој лик у бледим еидосима
сваког дана купим
његове комаде
да сачувам
бар копије твога лика…