Како би то било –
учинити корак ка коначном помирењу
са садашњим тренутком…?
Стати, без намере да се игде стигне
и само бити – сада?
Како би то било
стићи, без даљих покрета у било ком правцу…?
Има ли, уосталом, других тренутака
осим овог који управо јесте?
Само мисао раздваја Један Свет на два.
.
И путовање кроз време почиње из садашњег тренутка
и одвија се у сваком следећем садашњем тренутку.
Призоре прошлости и будућности видимо само сада.
Чак и цикличност времена доводи нас непогрешиво
у садашњи тренутак.
.
Без пуног присуства промашујемо једини живот,
једини тренутак који нам је дат: баш овај.
Болно је живети у илузији прошлости која више није
и илузији будућности која никада и није била…
.
Живети тако је као ход по ужету
затегнутом између два непостојања
изнад провалије Вечног Сада.
Пад у Стварност боли, јер је чвршћа
од наших паперјастих илузија.
И толико блиска, да нам се понекад чини недостижна.
.
Бити будан укида сваку могућност пада
јер: где ја јесам – и све друго јесте.
.
Идентитет који живимо саграђен је од прошлости.
То су шаре на нашем оклопу корњаче.
.
Прошлост је извесност.
Свака извесност је мртва.
Она нас, као оклоп, привидно штити,
али је сама – мртва.
Живо месо је- унутра.
.
Извесност познатог укида могућност слободе.
Границе идентитета су – границе наше слободе.
„Ја“ и „моје“ – поставља границе
тесне за слободан удах –
везује крила и онемогућава сваки лет…
И небо Духа остаје празно.
.
Целовитост невезаности за представу о себи,
за мој или било који идентитет
саздан на меморисаној прошлости и
амбицијама усмереним ка будућности –
размиче те границе до безкраја и безпочетка…
.
Јеси ли спреман да напустиш сигурност оклопа
(ма колико лепо ишаран прошлошћу био)
и изађеш у простор непознате слободе
без исписаног идентитета,
без икакве будућности?
.
Јеси ли спреман да будеш нико
да би спознао како је то бити било ко и свако?
.
То је застрашујући пад у Сада свих сада.
То је застрашујући пад у Себе свих себе.
То је смрт ега пре смрти тела.
То је ново рођење у овом истом телу.
То је васкрс Духа и препород Душе
још за живота:
Овог.
Овде.
Сада.