Миомирка Мира Саичић: Ноћ лудака и пуног месеца

Кад крене касна јесен, лудаци изађу на улице и тако почну своју суморну, лудачку баладу понављања, ону од прошле године, која је иста са оном од претпрошле, и тако уназад, у недоглед. Месец је такође доследан у својим понављањима, посебно кад је пун и округао, те са сваке стране гледано, изгледа исто.
Лудаке то нарочито узнемирава, тако да су у време његове мене, нарочито активни. Постају параноични и себични, имају потребу да муљају и лажу. Осећају се некако угроженима па их једино могу смирити удворичка ласкања, некаква синтетичка таблета, а понекад и “коњска ињекција”. Њиховим обманама и самообманама нема краја, па им је активност често штетна по околину, нарочито ближу.
Ако приметите неког таквог у вашем окружењу, не дај боже ближем, ви се дајте у трк и беееежите, што даље!
Лудило је прелазно, посебно ако сте му дуже изложени. Нуспојаве запажене.
Савет или препоруку потражите у вашој души, како и колико може да издржи?
За супер лудаке је нарочито погодан “супер” месец..
