Новица Стокић: Усамљеници


Фото: Марков гроб; Википедија

Стремећи капцима сновидним

Умоташе у очне дупље снене

Чемер једа стремећег погледа

Гледељкама устрелише сетне

.

Оборише врх стршећег вида

Благородност дана за видела

Лелекавом халабуком силном

Таламбасе удараше чилно

.

Згрозише се и чедно и злобно

Устукнуше јалово и плодно

Остадоше сами на утрини

Одреда се бусаше у груди

.

Одродише родбину од људи

Не желећи да им ико суди

Ликоваше на стубовима срама

Обгрлише самоћу бестрага.

Фото: Фб страница – Beautiful flowers for you

Постави коментар