Новица Стокић: Усамљеници

Фото: Марков гроб; Википедија
Стремећи капцима сновидним
Умоташе у очне дупље снене
Чемер једа стремећег погледа
Гледељкама устрелише сетне
.
Оборише врх стршећег вида
Благородност дана за видела
Лелекавом халабуком силном
Таламбасе удараше чилно
.
Згрозише се и чедно и злобно
Устукнуше јалово и плодно
Остадоше сами на утрини
Одреда се бусаше у груди
.
Одродише родбину од људи
Не желећи да им ико суди
Ликоваше на стубовима срама
Обгрлише самоћу бестрага.

Фото: Фб страница – Beautiful flowers for you
