Где су моје музе сада?
Док земаљско нама влада,
А небеским све се мери …
Све смо ближе правој вери,
док набрекла земља чека
да изнедри новог човека …
Можда земља тајну зна
за све што нам небо да.
Можда само звезде чују
тајне које срца кују …
Можда музе помоћ нуде,
да из дугог сна нас буде …
Вратиће се моје музе,
вратиће се сјајне, лепе,
душу моју да окрепе …
Јер, без муза мојих
ја сам и без срца
и без пера;
да са њима ја се дружим,
исконска ме веза тера …
Светлост оне мени носе,
свему ружном сад пркосе …
Златокосе, добре виле,
у срцу ми гнездо свиле …
Тамо љубав, светлост траже,
душу моју вером снаже:
да ће свега доброг бити;
сви ћемо се уверити
у Божије провиђење …
Од Бога је да се живи
по закону, који Бог нам
драги даје …
Зато, драги људски роде,
крени одмах до слободе,
до светлосног пута кући!
Закони су свемогући
које Отац сад нам шаље …
Тек законе поштујући,
кренућемо путем даље,
у Очинске загрљаје!
То нам снагу, веру даје!
Другог пута за нас нема …
И све што је отуд дошло,
поново се на пут спрема …
То је наше ходочашће,
то је светлост свег живота …
Тамо светлост, љубав живи,
тамо све се живо диви
тој лепоти, снази, вери,
тој доброти што разгали …
Тек тамо ће правим знањем
засијати наше чело, што му
вредност не зна нико …
Само Отац наш ће знати,
благо наше свеколико …
И да завет Оцу дамо,
да се благо – љубав само
што у нашем срцу живи
и да душа наша увек,
светлости ће да се диви
и ту светлост носи даље,
кроз векове, васељене …
У љубави безвременој,
све су душе насељене.

С.М.Лекан: “Преци, прошла будућност,треће небо“

Фото 1,2: Фб страница – I love Nature