Фото: Фб страница – Beautiful Our World

Раскошно плаветнило зенита
даровно је росило зенице мојих очију
док се чула музика која ме
на крилима носила и љушкала
да не искрварим у ветровитом судару
са чудом небеског обзорја,
глисандом су треперила сазвучја
која су се невидовно рађала.
.
Постадох ветар у грчу многих нерава,
гушење, грч крвних судова,
притисак и лелујање у глави,
ватра у грлу,
неравномерна утрнулост,
чудновато таласање у срцу,
као да ми је пулс прекинут
и све повезано нитима нераскидивим.
.
Носио ме је дах вечности
и испуњавао маестрално
просторе моје душе.
.
Вукла је снага безнађа
у који сам хтео да упаднем.
Све је обавио величанствени облак,
топло треперио, раскошно,
снено, час јецаво, час болно,
час ускликом у небо пловило.
Ваздушасто сам на паучинасти
облак засео и поглед бранио
од понора који ме мамио.
.
Треперила су звездана огледала
која су се рађала и мамила
зенице мојих очију
у ветровитом судару са чудом
небеског шара, док је оснутак мога срца
носио уздарје усклику искона
који се никада не замара.