Фото: Дритан Абазовић,премијер Црне Горе

( Најпрече је да будемо људи )

Сједећ’ јутрос на сунчаној плажи

Хтјех одушка дати своме перу

Срце ми се пјесничко одважи

.

Па стах писат’ писмо премијеру !

Јуче негдје видјех те у штампи

Како с тугом великом на лицу

Праћен свитом државних главара

.

Обилазиш варош Сребреницу

Ту си стао испред споменика

У од’јелу црном и кравати

На стратишту крвавом и клетом

.

Гдје је многа закукала мати

Гдје кроз горе и планине клете

Још рафала одлијеже одјек

Из земана злокобних и мрачних

.

Кад је тешко било бити човјек

Кад од ратних хукова и бура

Тешко бјеше наћ’ икакав заклон

И нека си , немам ништа против

.

Свака жртва заслужује наклон

Поштовање људски одат’ треба

Свим сузама што из ока лију

Јер бол не зна за расу и вјеру

.

Туга нема народ ни нацију

Сви си људи драгог Бога бића

Сви смо дјеца једног истог Сунца

Ал’ због чега вео Сребренице

.

Скрива страшни покољ код Братунца

Ти си јуче на стратишту клетом

С емоцијом у дрхтавом гласу

Од’о почаст Ахмету и Мују

.

Мухамеду, Фериду и Хасу

Ја вјерујем да си био искрен

Да си срце пружио на длану

Ал због чега на тај исти начин

Не одаде почаст Слободану

.

Због чега ти и за тим дјететом

Горка суза из ока не кану

Због чега ти душа не зацвиље

При помисли на малу Мирјану

.

Због чег’ тамо с дружином не пође

Због чег’ тамо „Не скинусте капе „

Над ракама српских мученика

Што за правдом из гробова вапе

.

Због чег’ на гроб њихов не положи

Букет ружа или орхидеја

Ти којем је грађанска држава

Свето слово и света идеја

.

Моје перо због те је неправде

Себи дало право да ти суди

Да ти каже с прекором очинским

“ Најпрече је да будемо људи „

.

Па пут други, и у тај крај пођи

Душу своју од гријеха спаси

Буди човјек , немој дијелити

Људске жртве по вјери и раси