Фото: Л. Цокић, солунац; Дан ветерана; Википедија

Отац мога оца,

тачније мој деда,

био је Солунац и човек првог реда,

цењени бирократа између два рата,

између дединог и свог рата.

(Мој отац неспреман свет да гледа,

побуни се против деда,

а деда човек правог реда,

да задржи добре позиције старе,

на сина студента посла жандаре.)

Мој отац тачније мој тата,

био је првоборац партијски тата мата,

цењени бирократа после рата.

У жељи да свет својим очима гледам,

да се пре не предам,

истине су успјеле да ме схвате,

побуних се против тате бирократе.

Господо тате и маме даме,

точак Мерцедеса није точак хисторије,

а отац одмах на ме кордон народне милиције.

Мој деда све то гледа,

и бркове суче,

сећа се мог оца од јуче,

и свог од прекјуче.