(Миливоју)

Сва ова блистава мајска сванућа

буде се зором, са зраком сунца

што прсне јогунаст преко кућа

и росом, травама засветлуца.

.

Па онда зеницом надања запламте

и нека топла осећања буде,

да се сви часи тог јутра запамте,

док цврчци гудалом, по струни гуде

.

… И никог нема на пољском путу,

осим тих наших година млади’

и пролећа у цветном капуту,

што венце среће гради.

.

Корачаш журно, срећом занесен,

у живот неки, путем, по роси.

Не слутиш да је журна јесен;

оставља трагове у нашој коси.

Фото 1, 2,3: Фб страница – I love Nature