Верица Стојиљковић: Сејем

Фото: Сеајање; Википедија
Сејем
Трагове отишлих тренутака,
Радости и сузе у очима,
Дрхтаје срца и песме на уснама!
.
Сејем
Звезде тиркизне на птичијим крилима,
Безкраје пространстава у њиховим очима,
И пој њихов, овде, на твојим рукама – гранама!
.
Сејем
Траве лековите, по твојим ливадама,
Испод камена белутака уз
Шум планинских потока!
.
Сејем
Уснуле срне, у бдењу јелене,
Нараштај белих вучица и вукова,
Чуваре твојих поља и цветних вртова

.
Фото: Фб страница – Rosinski
Сејем
Сребро и злато храмове што гради,
Неба свих боја, месец бели и
Сунца насмејана!
.
Сејем
Росу – капи што живот дају и
Од немила исцељују и
Што над тобом, љубљеном од Бога,
У вечности бдију!
.
Сејем
Пламенове – беле, жарне,
Светло у плесу срца твога,
Љубави латице, румене и љубичасто плаве,
Везу грожђа, јабуку и жирја!
Све зри у милини смираја!
.
Сејем
Радост искрице, за све што су овде,
Очеве, мајке, браћу, сестре и
За оне, што већ су – тамо негде!
.
Сејем
Чежњу и истрај тренутка
Кад корен постане исти и
Врисне створено у радости – Чудо Творца!
Још – живот један!
.
Сејем
Светове у љубави израсле,
Нежност што дише се, и
Милост душе!

Фото: Млада пшеница; Википедија
