Фото: Пантократор; Википедија

Богопознање је директно условљено онтогенетичким сродством са Богом, рођењем из агапијске (љубавне) природе Божје и суштине. Самопознање, човекопознање је онтогенетички зависно од богопознања, као што је друга заповест (љубави) онтогенетички зависна од прве.

Богочовечност – темељ и обим и раст истинског познања.

 Грех < смрт < гроб < ад постављају међе познању, преко којих грехоиман човек не може прећи.

Без Божјег знања ништа не бива. Бог зна све, иако не чини све.

У истинитом богопознању и богопоштовању је и истинита мудрост, богомудрост.

У ствари самопознање се добија кроз христопознање, коме претхходи христољубље.

Само истинито богопознање даје нам истинито човекопознање. И обратно.

Примише и познадоше – то је гносеолошки императив христопознања.