Бранко Миљковић: Љубав поезије 


Ја волим срећу која није срећна,

песму која мири завађене речи

слободу која има своје робове

и усну која се купује за пољубац.

.

Ја волим реч о коју се отимају две слике

и слику нацртану на очном капку изнутра,

цветове који се препиру са временом

у име будућих плодова и пролећне части.

.

–извод из песме-

Извор – Поезија суштине

Фото –   В. Пантелић

Постави коментар