Бранко Миљковић: Љубав поезије

Ја волим срећу која није срећна,
песму која мири завађене речи
слободу која има своје робове
и усну која се купује за пољубац.
.
Ја волим реч о коју се отимају две слике
и слику нацртану на очном капку изнутра,
цветове који се препиру са временом
у име будућих плодова и пролећне части.
.
–извод из песме-
Извор – Поезија суштине
Фото – В. Пантелић
