Фото: Пожуда; Википедија

Хоће да мокри без старатеља

моли, да дирају му гениталије

али у лавиринту се креће

и на путу је ка још гушћем мраку

све због путености

изван многих блажености пролази

паучину са прашине скидајући,

прашину са мрака узимајући,

мрак са густог мрака уклањајући,

најзад густи мрак са лавиринта

очима детета извади,

по мирису излаза схвати

да ће по козна који пут

схватити да сланост камена провери

за пример бестидности да остави

једино умеће: преображај фетуса

у животну чињеницу

и да зине на уживање

зурећи вером у старачке руке.