Милорад Максимовић:Огањ приповеда

Сунце је отворило окно и око
кроза њ светла жар зри
допиру мириси вечности духа
у души орно све ври.
.
Можеш речју проћи етру
крила огњених пера сјакте
одору белу од светла жива
теби Анђео бели даде.
.
Лакоступај и не бери бриге
већ од злата живог јабуке
са сребрног дрвета живота
лако слете и радо у руке.
.
Огањ приповеда.
Духу жедном воде даје.
Дал’ је вода или јара
посве јесте вечна слава.
.
Човек је гледао у Сунце на трен, у смирај дана посред олује што долази. Брига није у срцу његовом, већ осећај лакоће и тежине свега.
„Ми стварамо…ја стварам своје сутра а то је у духу мом већ изведано, испевано“.
„Нећу страху даха дати.“
.
Извор-Звезда Род-Zvezda Rod
