Милорад Максимовић:Огањ приповеда


 Сунце је отворило окно и око

кроза њ светла жар зри

допиру мириси вечности духа

у души орно све ври.

.

Можеш речју проћи етру

крила огњених пера сјакте

одору белу од светла жива

теби Анђео бели даде.

.

Лакоступај и не бери бриге

већ од злата живог јабуке 

са сребрног дрвета живота 

лако слете и радо у руке.

.

Огањ приповеда.

Духу жедном воде даје.

Дал’ је вода или јара

посве јесте вечна слава.

.

Човек је гледао у Сунце на трен, у смирај дана посред олује што долази. Брига није у срцу његовом, већ осећај лакоће и тежине свега.

„Ми стварамо…ја стварам своје сутра а то је у духу мом већ изведано, испевано“.

„Нећу страху даха дати.“

.

Извор-Звезда Род-Zvezda Rod

Постави коментар