Изнад баште сањивих сјећања
прелијећу прве ласте
испијају бисерну росу
бијелих тулипана
које си вољела
и брала
кад су отварали своје круне
у априлу
и кад су навирале сузе
раног прољећа
а ми дугим пољупцима
гријали озебле ноћи.
.
Боже
колико само љубави стаде
у мојој и твојој души
док смо ослушкивали
бијела свитања
и ходали зором боси
путељцима између
прошлости и ових
поломљених дана
које бих волио заборавити.
.
Дођи вечерас
кад заспу све птице
и ријека утиша
своје мелодије ноћи…
чекаћу те мила
у притајеним жудњама
заборављених надања
у којима у дубини душе
тражим затворену шкољку
у којој се крију
тајне наших чекања.
.
Ноћас ћу опет
у старим сјећањима
тражити сенке изгубљених путника
чије су стазе давно зарасле
и залутале морнаре
без кормилара и луке
што их олује и буре
однијеше у беспућа.
.
Ноћас ћу драга
слушати
пјесме жедних птица
и тишине које умиру у ноћи
јер праве љубави
увијек ћуте и срцем говоре
а моји стихови су ноћас
саткани од бола
и клетви д‌јевојачких суза
јер били смо грешници
и дуго ћемо пјевати
пјесме жедних птица.

Фото 1,2:Фб страница – Birds World