Миомирка Мира Саичић: Растанак

Фото: Фб страница – Colorful Garden
Замирисаће драги,
пролеће над мојом душом,
Бићу тада изнад сваког сна..
Тражићу негде починак у плавом…
Где у љубави спава
ванземаљска лепота…
Пружићу прсте,
Као ветар косу..
Да остане трага међу нама, знам…
Додири снени, кроз густе врбаке,
Пољупци на кожи и из ока сјај…
Плакати бих хтела, али душа не да…
Остати бих хтела, ал’ касно је већ…
Звона звоне, бал анђела се спрема,
Краљица не небу, вечни звезда сјај…
Не бих ја ишла.
Овде, поред тебе…мирише на срећу,
љубав и дом…
Ал’ у срцу моме и небеском плавом…
отворио се пролаз, десио се лом…
Не дај ме мили, задржи, пољуби…
Можда неким чудом, останем ту…
Ал’ ми се чини…
Растанак се спрема и космички лахор
Као да је ту…
Нека ово, ипак
буде довиђења,
у следећем животу
ил’ можда у сну…
