Димитрије Николајевић: Непочин

Сваког се тренутка Нешто
На небројено начина дешава
Ни Ништа у ничему не спава;
Тек у немиру се скрива нешто.
.
Ни сенка миром не мирује,
Непрестано је у избивању.
Битак нежићем у преплитању
Из ничега Жићем извирује.
.
Свака Твар путеве своје има
Који увек ка нечему воде.
Једно из другог кроз походе
Наставља се и Нит преузима.
.
Велики Точак се окреће,
Земља и небо раде без одушка.
У почивању Непочин струшка,
Немир се Прапочелом замеће.

