Најмрачније је пред зору. А док зора јасно Сунце не дозове, ваља се борити. Крвници не стају све до првих зрака Јаре. А онда нестају – заувек.

Србин песмом зове Сунце, да огреје и оживи и да спали сваку нечист.

Оштри звуци рата Земљом хује.
Хита бес мржње, гута врело,
ка свему што оста и даље свето
ка сваком што високо држи чело.
.
Вечни, тихи.
Мрамори бели стоје пред нама.
.
Заувек чувари сећања светих
заувек у њима стихови звездани
да живот јесте плам живи, бели.
Да је Дух Свети пламен неугасли.
.
Чувара вечности више нема
јер она се чува сама истином,
нема јачег плама од речи живе
греје праведне својом жестином.
.
Из пепела ватра ће се опет дићи
наново јара што беше некада
да покрене срца божје деце
гле – безсмртни живе сред времена.
.
Славу вечну тихо зборе,
Мрамори бело-сребрног кристала.
Живим пламом јасно уписано,
сил силницом печаћено:
.
„Где год да је Бого стихом
Срб вас свети запевао,
ту су родне груде свете
ту се игра Божје дете“.
.
Нека буде што бити не може!
Слава Творцу сред небеса
У нама су благослови
У нама су сва чудеса!

Извор: Звезда Род-Zvezda Rod