Фото: Фб страница – World Around Us

Делимо се са црним и белим птицама
У злату дана, у шуми озвученој,
кроз бразде речи, јер нам говор
сплетом душиних прича занеми
када се живот у небо суза вине
кроз све године, срцем дивљине.
.
По жици неба грлица мелодију пребира,
роса бисери у тај час,
сред запустелих загрљаја,
међ жуди плахе, у тај сломљен клас.

Фото: Грлица; Википедија
.
А мене дозивају светле тишине,
и космоса предели сањани у слици
под руком облака свила невидљива.
.
У ноћи пуној звезда, светом ћутњом,
пупоља бела нада.
И душа себе покрене у плавој трави
јер светлости, још увек има
над запустелим њивама у гласу завештања
и у посрнулим птицама се јави.
.
Испод крила где ветра нема,
мирује пламен.
И прошлост тихо векује.
Белином смрти, све утихло је.
Ледници мачева, буре и сени.
.
Сад тишином сјаја ноћ је покривена.
Даљи нам предстоје пути,
јер у освиту горњих винограда
прах љубави сенима је наречен, и сам себе слути.
.
У раскоши освештан из вода, из тог слада,
сунчаним рухом прорасто кроз време
са оком неба када се у нама зачне
чијег обличја и ми смо део, чијег смо плода семе.
.
Двикњижје – „Псалми у свили душе“

Фото:Фб страница – My Purple Worlds