Михаило Миљанић: За тебе, љубави моја

Одлазим да уберем смарагдне потоке
Цвет и лептира
Да видиш љубав у двоје
Божански склад њихових боја
За тебе љубави моја
.
Одлазим да Ти донесем
Букет црвених ружа
Вино што опија
Наду што душу буди
И плаве тишине мора
Музику од свих нота
И Сунце са хоризонта
.
Одлазим да ти донесем
Зоре црвених макова
Звук пролећних немира
Ђурђевак са невиних даљина
Додир чежње са препуно уснулих боја
Трачак месечине
И сва четири годишња доба
За тебе љубави моја
.
Одлазимм да ти донесем
Велики бели дом
Крила зелених брегова
Камен што трајање пише
Реку што сунце у њој спава
Цвет што срцем плеше
Ноћ и дан који миришу
Белу птицу
И у руци њеној
Песму и огрлицу
.
Уз пут сам ти брезе посадио
Тишином у њих љубав уградио
Под сводом нашег неба
Запевала птица бела
Бог све ово чује
Па се са птицом дописује
Птицо моја чућемо се често
Сад је ту светилиште
И за љубав свето место
.
Одлазим у башту сребрних двора
Пупољак душе да засадим
И на крст Божији да уградим
Љубав сам дигао на Божији престо
Ту је сада наше место
.
Отишао сам да молитвом срца
Бога тражим и да питам Бога
Љубав шта је
Љубав је оно што ти она даје
.
Одлазим на почетак тајне света
Да ти упалим небо
Светлима зоре
Да крене живот
И да те у њега зовем
Тајним мирисом ружа
И молитвом песме твоје
Закуцај сад на срце моје
.
Будан и жељан те ватре
Уснама врелим
Љубав ти дозивам
И испред тебе стојим
У души ми ватра неба
Отварам ти срце моје
.
Одлазим у небеске алеје
Да пронађем Христово срце
И да Христа питам
За љубав и како и где је
И како да нас
Вечно срце греје

Фото: Фб страница – Beautiful flowers for you
