Племе моје, моје радовање

Моје душе кликтај и појање;

Роде свети, роде ваздигнути

моје мисли вечни су ти пути;

Отачаство из неба поникло,

мога срца пламене и дико;

Иконице престол православном

овенчана прогоном и славом;

Моја сузо скрита у мантији

камен цркве, запису, литији;

Рука мајке од вена набрекла,

родила нас греје од навека;

Моје око, моја горска вила

језеро си из ког сам се слила;

Моја грудо, моје постојање

сва си моја жудња и појање;

Моја свећо, мој пламене славни

светлост дајеш и покор си тами;

Извор водо ој, Србијо моја,

ти мој зденац, ја младица твоја;

Косе пуштам, гласом јасно појем

Метохијо, ој Косово моје;

Стар ми отац фрулом песму вије

Црне Горе, Драча, Далмације!

Сећам те се и Србијо стара

од Битоља па све до Вардара!

Уздижем те моје отачаство

ти си моја круна, моје царство!

Теби певам, тебе небу клешем,

у груд’ма си пламен ми донешен;

Мог прадеде муко и тифусе

прочишћење, васкрс га пронесе;

Победа си и понос и дика

колевка си див Христа војника;

Деде мога, равногорца стасалог,

официра до неба израслог;

Мучен нане, убише је звери

али светли, сводом се весели

и сви преци до Бога дорасли

у мојој сте целој души срасли;

Па се молим оцу Светом Сави

да нас Србе штити и избави

да нам деца знаду оклен, ко су,

да им срца бију по поносу,

да остану у земљици светој

и поврате шта им је отето!

Да уђемо скупа сви у коло

над нам’ крила шири двоглав оро;

Ставићу ти круну једног дана

да се знаде да си земља славна;

Запевајмо ој, Србијо мати,

сваки Србин теби да се врати;

Волимо те по свету расути,

душа иште, срце стално слути;

Грлимо те наша мила мајко,

Ој, Србијо сунце наше јарко!

Ој, Србијо на расколу крсту,

ој, ти света веро и опросту;

Ниси земља ти си небо, душа

ти си звоно што се увек слуша!