Ја нећу на колена пасти

док бичеви отровних речи

касапе душу и кидају

моје ће ране срасти

јер вера их моја лечи

и небеске правде видају.

.

Док немушти језици плазе

само се себе бојим

ал нећу пустити гласа

и што ме више газе

ја све усправнија стојим

док се све око мене таласа.

И нећу подићи руку

на оне што у срцу станују

ни кад семе пелена саде

сакрићу своју муку

а они у мени нек самују

док не истроше све моје наде.

.

Камен од крви ћу постати

једна од честица свемира

ил слепац што милости иште

јер знам да ће само остати

после свих ових немира

грабљивица препуно стратиште.