Душица Милосављевић:Звер


А није ни слутио да обична није

У телу људском, а умом и срцем другим

Временом господари по правди

Свеприсутна…

.

Он је воли, а она њега лудо,

до тренутка обмане и лажи

тако склоне природи људи,

а онда…

.

Она умире, убија га својим умирањем,

рађа се изнова из крви и меса,

непрепознатљива за свет, а опет иста…

.

Сама! Звер!

И блиста!

Постави коментар