Анђелко Заблаћански: Ујед бола

Фото: Бол у грудима; Википедија
Без циља све су мисли моје
Све жудње и наде јед само
У трептају ми мртве боје
Душа ни овде а ни тамо
.
Људска празнина дуго звони
Тупи јецаји понос сломе
Како и где сан ми се склони
Ех главо врела – луди доме
.
Није могло друкчије бити
Јер мач држе нечисте силе
У мене ушли вуци сити
И кидају ми крвне жиле
.
Уједи болни али ћутим
Нећу да болом храним псета
Тек такав умем смех да слутим
На лицу давно прошлих лета

.Фото: Фб страница – Coloform Garden
