Kроз искре сна, искрале се твоје очи…

У сусрету душа, огледала верна!

И ниједан дан није као ноћи,

у којима тебе не остадох жељна.

.

А, чежљиво сунце што резбари зоре,

зрацима светлости пркосно и чедно.

Разгониће вечно кошмаре и море,

чувајући снове у којим смо једно.

.

Не, не жалим стварност и она је дивна,

твоје постојање чини је пламеном.

И тако је блага, и уједно жива

као вода сама, путнику прежедном.

.

Нек потрају снови, нек је срећна јава

и твој поглед плави што сада већ спава.

Нек се искре роде, векови трагања…

За будући живот, вредан си чекања!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature