Владан Пантелић: Ветра

Фото: Ветар; Википедија
Ветро, планинска мајко!
Дај ми шачицу Воде
На ужарен језик
Да остружем застој
На нерву живота!
.
Ох, ми мушки!
Због очију двојеиме жене
За-певао сам војничку дивљину
У овом вучјем пределу
Тражио и нашао исечке љубави
.
Тражи цело путниче!
Све испод тога утрњује руке
Недај да твој живот
Неко други нацрта
Постаћеш безуба кончина!
.
Ветро, планинска мајко!
Вода подиже моју ледену појаву
Упрту у дуги дуги штап
Испред крваво-набубрелих очију
Нестаде зид од успављивача
Опет сам брз и узимам пар слободних воља

Фото: Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李
