Фото: Агамемнон, грчки херој; Википедија

Небо се облизнуло
да би показало
нове слојеве светла;
Бледозелене стене ноћи
увијају се у плазму
пространства и ткива
ноћних маштања.
.
Кораком тромим улазим
у пусти град да се населим.
Чујем јецајућа длета мога
нестварног живота,
а купола се издужила
пред дремљивим очима.
.
Црква је нудила обиље
калеидоскопских слика
док су облаци обрасли коралима.
.
Заполовио сам кроз светлећи
мистични мрак кога сам тражио
у теглама вишања изложених сунцу.
.
Куће су мирисале обрасле
киселим дрвећем
са мноштвом наследника.
Тражио сам град
у барокној табакери,
у зсглушујећем певу птица
и палим гнездима.
.
Мене је требало тражити,
нису могли спавати од ветра
који није престајао да дува
још од кад се Агамненон
молио за њега.