Фото: Кишни дан; Википедија

Неке досадне кише
Мувале су се по граду
Тих дана
А име им нијесам знао
.
Ја сам престао да пијем
И чистио сам прашину
Са књига
.
Лежао сам
Буљећи у плафон
И капи влаге
Што су се скупљале
У јата
.
Онда сам умро
Онакав какав сам био и
Нико ме није жалио
После предугог буђења