Милица Мирић: Дал’ да се, Господе, уздам у Те?

Фото: Фреска из Сопоћана; Википедија
Подари, Господе, зеницу фресци!
Подари светлост ноћима,
да нам се радују сви свеци,
нек ватре горе међ’ псима!
.
Кукољ нам, Господе, у житу ниче!
Ту, где су гробови светих ратника,
те уби чедо што сриче,
тражи да цвета буника.
.
Пале нам старе зидине,
огњишта руше вековна.
Знам да ће опет да се издигне
нејачи суза прекорна!
.
Молитву читам, љубим Ти скуте
и сукном тамним прекривам лице.
Знам да Ти драге зидине губим
и књиге старе, спаљене, жуте.
.
Ватре се пале, а киша плаче,
векови посташе згариште.
Туга ми голема душу дотаче,
да л’ да се, Господе, уздам у Те’?
